Aerodrom

Aerodrom je jedan od stambenih delova Kragujevca, najvećeg grada Šumadije i sedišta Šumadijskog okruga. Kragujevac je grad sabijenih razdaljina: jedno gradsko jezgro i oko njega prsten naselja iz kojih se do centra stiže brzo, pa se svakodnevica velikog dela grada odvija na istim ulicama i u istim ustanovama.

Aerodrom pripada tom prstenu. Ime mu je doslovno ono što znači i beleži raniju namenu zemljišta, a ne nešto što tu danas postoji. Po karakteru je pre svega mesto za stanovanje: kuće i zgrade, lokalne radnje i miran ritam grada srednje veličine, bez pretenzije da bude gradska atrakcija.

Kragujevac nosi više istorije nego što se po veličini očekuje. Bio je prestonica Kneževine Srbije u prvoj polovini devetnaestog veka i grad u kome su osnovani prva gimnazija i Licej. Zatim je došla industrija: vojna proizvodnja od sredine devetnaestog veka, a kasnije i fabrika automobila koja je obeležila ceo dvadeseti vek i izdržavala veliki deo grada.

Najdublji trag ostavio je Drugi svetski rat — streljanja iz oktobra 1941. obeležena su u Spomen-parku Šumarice. Naselja izvan starog jezgra, među njima i Aerodrom, pripadaju kasnijem poglavlju: širenju radničkog grada, kada se gradilo za ljude zaposlene u njegovim fabrikama i ustanovama.

Ono što se na Aerodromu dobija jeste običan stan ili kuća nekoliko kilometara od centra, u gradu u kome nekoliko kilometara ne znači mnogo. Naselje nema sopstveni centar i ne pretenduje na njega: lokalne radnje pokrivaju svakodnevne potrebe, a sve preko toga — pozorište, fakulteti, veće prodavnice, glavne ulice — udaljeno je jednu kratku vožnju autobusom.

Živi se nadohvat svega što grad ove veličine nudi, ali ne i usred toga, u naselju koje je i nastalo kao stanovanje za ljude zaposlene u gradu. Odgovara porodicama i onima koji rade u gradskoj industriji, kliničkoj bolnici ili na fakultetima. Ne odgovara onima koji traže izlaske na pragu zgrade, naselje prepoznatljive arhitekture ili izbor poslova i škola kakav nudi samo veliki grad.

Svakodnevica se odvija u obimu naselja: pekara, apoteka, manje prodavnice i pijaca u blizini, a veći marketi i glavne trgovačke ulice na kratkoj vožnji do centra. Kragujevac ima ustanove pravog grada, a ne varoši — fakultete Univerziteta razmeštene po gradu, kliničku bolnicu, pozorište — i izraženu sportsku kulturu koju mnoge porodice prate ozbiljno.

Zelenilo je jedna od stvarnih prednosti: Spomen-park Šumarice je istovremeno memorijal i mesto gde se vikendom šeta, trči i izvode deca. Struktura stanovnika uobičajena je za srpska stambena naselja — stariji ljudi koji tu žive decenijama i mlađe porodice.

Geografija je jednostavna. Sve se širi iz centra, a stambeni delovi su na nekoliko kilometara, pa je vožnja autobusom do grada kratka, a pešačenje i bicikl realni za sve što je centralno. Treba računati na to da je Kragujevac u kotlini okruženoj brdima, pa su neke rute teže nego što na mapi izgledaju.

Slabija strana je izlazak iz grada. Kragujevac nije na auto-putu Beograd–Niš, već se na koridor izlazi regionalnim putem prema istoku, pa je Beograd sasvim izvodljiv put kolima ili autobusom, ali ne i dnevna migracija. Železnica je sporedna pruga i igra malu ulogu. Većina domaćinstava ima automobil.