Centar

Centar je jezgro Kragujevca, najvećeg grada Šumadije, u plitkoj dolini Lepenice okruženoj niskim brdima. Tu je sabrano gotovo sve od čega grad živi: gradska i okružna uprava, sudovi, Narodni muzej, pozorište, fakulteti Univerziteta u Kragujevcu i univerzitetski klinički centar.

Građevinski je to mešavina — nekoliko zdanja iz vremena kada je Kragujevac bio prestonica, međuratne kuće i, pre svega, stambeni blokovi iz socijalističkog perioda koji popunjavaju ulice između njih. Teren je ravan, a rastojanja dovoljno mala da se centar pređe peške; većina onih koji ovde žive tako se i kreće.

Kragujevac je 1818. postao sedište kneza Miloša Obrenovića i prestonica Kneževine Srbije, i to je ostao do 1841. Ovde je počelo gotovo sve što je činilo modernu državu: dvorski kompleks na Miloševom vencu sa Amidžinim konakom i Starom crkvom, prva gimnazija u zemlji, Licej iz kojeg će kasnije izrasti Univerzitet u Beogradu, prvo pozorište i proglašenje Sretenjskog ustava 1835. Kada je prestonica otišla na sever, gradu je ostala državna topolivnica; iz nje su nastali fabrika oružja i potom Zastavina fabrika automobila, industrija koja je oblikovala ceo dvadeseti vek. Oktobar 1941. ostavio je najteži trag, koji se pamti u Spomen-parku Šumarice nadomak centra.

Život u centru Kragujevca znači blizinu, a ne kvadraturu. Sa većine adresa se peške stiže do posla, fakulteta, klinike, pijace i pozorišta, pa domaćinstvo realno može i bez automobila — što u perifernim naseljima nije slučaj. Fond je pretežno stariji: stanovi u zgradama srednje spratnosti, gde se kvalitet gradnje, instalacije i rasporedi razlikuju od ulaza do ulaza, pa se isplati gledati konkretnu zgradu, a ne ulicu.

Parking je stalna tema, a ulice oko pešačke zone bučne su od jutra. Odgovara studentima, zaposlenima na univerzitetu i u kliničkom centru, samcima i onima koji se sele u manje. Porodicama kojima trebaju dvorište i tišina bolje je dalje od centra.

Svakodnevica se odvija u pešačkoj zoni Kralja Aleksandra I Karađorđevića i ulicama koje se na nju naslanjaju: pekare, kafići, kafane, male radnje i zelena pijaca, dok su veći marketi bliže obodu. Veliki park uz univerzitetske zgrade je zelena tačka za svaki dan, a Šumarice sa jezerom preuzimaju vikend šetnje i trčanje.

Stadion Čika Dača drži fudbal u samoj sredini grada. U centru su i najstarije škole, među njima stara gimnazija, i pristojan broj vrtića, mada mesta ume da nedostaje. Struktura stanovnika je široka: studenti tokom semestra, zaposleni u javnom sektoru i zdravstvu, i starija domaćinstva koja u istim zgradama žive decenijama.

Centar se prelazi peške s kraja na kraj i to mu je najveća saobraćajna prednost. Gradske autobuske linije odavde se granaju ka perifernim naseljima i okolnim selima, a autobuska i železnička stanica su nadohvat jezgra. Pruga je ogranak ka Lapovu na magistrali Beograd–Niš, pa više služi za vezu nego za brzinu.

Automobilom se najbrže izlazi na istok, na auto-put kod Batočine ili Lapova; drugi pravci vode na jugozapad ka Kraljevu i Čačku i na sever preko Topole ka Beogradu. Za letove se ide na beogradski aerodrom. U samom centru računajte na zone naplate parkiranja i sporiji saobraćaj u špicu.